EN

01-02-2021


ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o digitalnoj imovini (u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu dana 17.12.2020. godine. Zakon počinje sa primenom u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, što će pružiti dovoljno vremena da se stvore uslovi za njegovu primenu, kao i da se svi zainteresovani učesnici na tržištu digitalne imovine upoznaju sa odredbama Zakona.

Zakon prvi put reguliše pitanje digitalne imovine u Republici Srbiji čime ne samo da se postavljaju pravila po kojima će igrati učesnici na tržištu, već reguliše i čitav proces izdavanja i razmene digitalne imovine, što će svakako imati za posledicu povećanu sigurnost investitora i privrednika i njihovu zaštitu od potencijalnih rizika.

Sam tekst Zakona izradila je međuresorna grupa koju čine predstavnici Ministarstva finansija, Kabineta predsednice Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, Ministarstva privrede, Komisije za hartije od vrednosti i Privredne komore Srbije, uz stručnu podršku članova inicijative Digitalna Srbija i Srpske blokčejn inicijative.  Iz Ministartsva finansija je više puta isticano da donošenje Zakona pruža veće mogućnosti za poslovanje privrednicima, što će značajno doprineti razvoju poslovanja, učvrstiti integritet finansijskog tržišta, kao i doprineti finansijskoj stabilnosti zemlje.

 

DIGITALNA IMOVINA I VIRTUELNA VALUTA

Na prvom mestu Zakon definiše pojmove digitalne imovine i virtuelne valute.  Pojmom digitalne imovine obuhvaćen je i pojam virtuelne valute, kao vrste digitalne imovine.

Naime, Zakon označava digitalnu imovinu, odnosno virtuelnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Istaknuto je i da digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima.

Virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Zanimljivo je pomenuti da Zakon propisuje načelo tehnološke neutralnosti, što znači da se pod pojmom digitalne imovine ne podrazumeva nužno primena blockchain tehnologije, već se ostavlja prostor za primenu drugih tehnologija.

Takođe, jedna od bitnih novina jeste i činjenica da je Zakonom dozvoljeno rudarenje digitalne imovine (tzv. mining), ali da se na sticaoce digitalne imovine nastale prilikom rudarenja ne primenjuju odredbe Zakona. Rudari slobodno raspolažu digitalnom imovinom, osim u slučaju korišćenja usluga pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom, u kom slučaju se na te imaoce primenjuju odredbe Zakona koje se odnose na korisnike digitalne imovine.

 

USLUGE POVEZANE S DIGITALNOM IMOVINOM

Zakon razlikuje dve kategorije usluga povezanih s digitalnom imovinom. U prvu kategoriju spadaju usluge koje su vezane za poslove prometa digitalnom imovinom kao što su: prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica; usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac; usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu; čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge; usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura); vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini; usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine; upravljanje portfoliom digitalne imovine, kao i organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Za pružanje gorenavedenih usluga potrebna je dozvola nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom. Bitno je istaći i da pružaoci ovih usluga ne mogu obavljati druge poslove, osim poslova povezanih s digitalnom imovinom. Zakon pravi mali izuzetak jedino u odnosu na pravna lica koja imaju dozvolu Komisije za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva ili organizatora tržišta, koja osim osnovne delatnosti mogu da pružaju i usluge povezane s digitalnom imovinom.

Druga kategorija usluga propisana Zakonom jesu savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom. Zakon iste definiše kao usluge koje se odnose na investiciono savetovanje, davanje investicionih preporuka, savetovanje u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, izdavanjem digitalne imovine i sličnim pitanjima, kao i druge savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom.

Bitno je istaći i da Zakon izričito zabranjuje finansijskim institucijama pod nadzorom Narodne banke Srbije da pružaju ili koriste usluge povezane s digitalnom imovinom, poseduju digitovalnu imovinu ili instrumente povezane s njom, niti ulozi u kapital ovih institucija mogu biti u digitalnoj imovini.

Dakle, bankama nije dozvoljeno da pružaju usluge vezano za digitalnu imovinu, što ukazuje na nespremnost da se digitalnoj imovini i kriptovalutama u ovom trenutku da pun kapacitet koji bi one mogle ostvariti, ali se sa druge strane i otvara prostor za stvaranje novih društava koja će obavljati ove poslove, a za koje još uvek nije jasno na koji će način funkcionisati.

Međutim, finansijskim institucijama pod nadzorom NBS dozvoljeno je čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge (čuvanje kriptografskih ključeva). Takođe, NBS je ostavljena mogućnost da propiše uslove i način pod kojima finansijske institucije pod njenim nadzorom mogu ulagati u digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta ili koji se koriste isključivo u svrhu ulaganja. Ovakva mogućnost može stvoriti izuzetno značajnu ulaznicu bankama, osiguravajućim društvima i ostalim finansijskim institucijama u tržište digitalne imovine, što će sa jedne strane učiniti njihove proizvode atraktivnijima, a da druge strane obezbediti olakšano i «modernizovano» poslovanje korišćenjem blokčejn tehnologije, od čega benefite mogu videti i korisnici finansijskih usluga.

 

IZDAVANJE DIGITALNE IMOVINE I BELI PAPIR

Zakon razlikuje izdavanje digitalne imovine za koju je sačinjen, odnosno odobren beli papir i izdavanje digitalne imovine za koju nije odobren beli papir. 

Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine za koju je odobren beli papir

Kada je u pitanju izdavanje digitalne imovine za koju je sačinjen, odnosno odobren beli papir, pre samog izdavanja digitalne imovine, izdavalac sačinjava beli papir, čija je sadržina uređena Zakonom i koji je odobren od strane nadzornog organa.

Po osnovu informacija sadržanih u belom papiru, budući potencijalni kupac tj. investitor donosi informisanu odluku koja se odnosi na kupovinu, odnosno ulaganje. Sadržaj belog papira mora biti tačan. U slučaju postojanja netačnih podataka u samom belom papiru ili u slučaju da su bitni podaci o digitalnoj imovini na koju se beli papir odnosi izostavljeni, odgovornost će snositi ne samo izdavalac, kao i odgovorno lice u izdavaocu, odnosno direktor izdavaoca, već i nezavisni revizori izdavaoca, kao i svako drugo lice koje preuzme odgovornost za tačnost i potpunost informacija.

Izdavalac ili ovlašćeno lice u ime izdavaoca podnosi zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira nadzornom organu, koji rešenjem u roku od 30 dana od dana uredno podnetog zahteva odobrava objavljivanje belog papira. Nakon odobrenja objavljivanja belog papira, izdavalac objavljuje beli papir u razumnom roku, a najkasnije do početka inicijalne ponude digitalne imovine. Izdavalac je dužan da beli papir objavi na svojoj internet prezentaciji na srpskom jeziku.

Po prijemu rešenja o odobrenju objavljivanja belog papira počinje da teče rok od 30 dana za početak upisa i uplate digitalne imovine.

Nakon uspešno okončane inicijalne prodaje digitalne imovine izdavalac je dužan da o tome odmah obavesti nadzorni organ, kao i da u roku od 3 radna dana od dana okončanja inicijalne ponude objavi izveštaj o ishodu te inicijalne ponude na svojoj internet prezentaciji.

Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine za koju nije odobren beli papir

Zakon je zauzeo stanovište da se inicijalna ponuda digitalne imovine za koju nije odobren beli papir ne može oglašavati na teritoriji Republike Srbije. Izuzeci od ove zabrane podrazumevaju da izdavalac može oglašavati inicijalnu ponudu digitalne imovine za koju nije odobren beli papir u sledećim slučajevima: inicijalna ponuda je upućena manjem broju od 20 fizičkih i/ili pravnih lica; ukupan broj digitalnih tokena koji se izdaju nije veći od 20; inicijalna ponuda je upućena kupcima/investitorima koji kupuju/ulažu u digitalnu imovinu u vrednosti od najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan kupovine/ulaganja, po kupcu/investitoru, kao i da ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac bude manja od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.

 

SEKUNDARNO TRGOVANJE DIGITALNOM IMOVINOM I OTC TRGOVANJE

Zakon izričito dozvoljava kako sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Republici Srbiji ili u inostranstvu i za koju je odobren beli papir u skladu sa Zakonom, tako i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom izdatom u Republici Srbiji ili u inostranstvu za koju nije odobren beli papir.

Trgovanje digitalnom imovinom putem platforme u Republici Srbiji mogu vršiti društva koja imaju dozvolu nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, kao i sva druga pravna lica, preduzetnici i fizička lica. Zakon insistira da prilikom ovakvog oblika trgovanja digitalnom imovinom organizator platforme poštuje načelo transparentnosti, kako pre, tako i posle obavljenih transakcija sa digitalnom imovinom.

Zakonom je dozvoljeno i OTC trgovanje digitalnom imovinom. Predviđena je i mogućnost upotrebe pametnih ugovora (smart contracts), ali ostaje još da se vidi do koje mere će ove odredbe Zakona biti primenjive u praksi.

 

ZALOŽNO I FIDUCIJARNO PRAVO NA DIGITALNOJ IMOVINI

Zakon propisuje bitne elemente ugovora o zalozi, kao i način sticanja založnog prava. Založno pravo se stiče upisom u registar založnog prava. Da bi se izvršio upis založnog prava na digitalnoj imovini u registar založnog prava, Zakon postavlja uslov da digitalna imovina koja je predmet založnog prava bude prethodno poverena na čuvanje i administriranje pružaocu usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji ima dozvolu za vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini.

Zakon reguliše i pitanje upotrebe založene digitalne imovine od strane zalogodavca. On može da upotrebljava digitalnu imovinu, pribira plodove (ukoliko digitalna imovina ima plodove), kao i da je ponovo založi, osim ukoliko je ugovorom o zalozi to pravo zalogodavca isključeno.

Zakon uvodi i fiduciju u svrhu obezbeđenja potraživanja. Fiducijarni poverilac ima pravo da koristi digitalnu imovinu koja je predmet ugovora o fiduciji i da njome raspolaže, pa čak i da je otuđi. Po izvršenju obezbeđenog potraživanja ili istovremeno s izvršenjem, fiducijarni poverilac vraća fiducijarnom dužniku primljena ili ekvivalentna sredstva.

 

DOBRE I LOŠE STRANE ZAKONA

Zakonom se obezbeđuje pravna sigurnost na tržištu digitalne imovine i sama digitalna imovina izvlači iz sive zone, čime njen status dobija zakonski obris. Zakon je dobar „kamen temeljac“ ali ostaje da se vidi da li će njegova primena pratiti tržište digitalne imovine. Značajan opseg regulative je ostavljen podzakonskim aktima kojima će biti detaljnije uređeno pitanje trgovanja digitalnom imovinom, a od čije efikasnosti će zavisiti i uspešna primena Zakona, kao i njegovo “oživljavanje” u praksi.

Zakon ne daje jasan odgovor o statusu već postojeće tj. izdate digitalne imovine. Naime, nije do kraja jasno da li se za ovu imovinu može tražiti naknadni beli papir i ako može da li će imati isti status kao i digitalna imovina izdata nakon stupanja na snagu zakona, za koju će se izdavati beli papir.

Takođe, izostalo je regulisanje pitanja da li će se transakcije i sticanje digitalne imovine pre donošenja i početka primene Zakona tretirati na bilo koji način i na koji u smislu poreza, belog papira, izdavaoca, uračunavanja u propisane limite (kao što je limit od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije prilikom izdavanje digitalne imovine za koju nije odobren beli papir) itd.

Zakon nije jasno definisao ni koji trenutak se smatra trenutkom izdavanja digitalne imovine – da li je to trenutak oglašavanja inicijalne ponude ili kraj ogalašavanja inicijalne ponude ili neki drugi trenutak i koji.

Dakle, Zakon svakako predstavlja jedan izuzetno optimističan korak napred ka uvođenju digitalne imovine u život i privredu, usudili bismo se da kažemo da je u nekim delovima čak možda neoprezno ambiciozan (npr. u pogledu uvođenja instituta fiducije). Ono što je nesporno jeste da je ovo svakako početak regulisanja tržišta digitalne imovine, te da nas u budućnosti tek čeka zauzimanje jasnog stava zakonodavca u pogledu iste.

 

Za sve druge informacije i dodatna pitanja, molimo da nas kontaktirate.


news_image

16-04-2021

Vujinović & Đokić sa ponosom objavljuje da je jedan od najistaknutijih pravnih direktorijuma, Legal 500, svrstao kancelariju među lidere u oblasti intelektualne svojine u Srbiji. Dodatno priznanje dodeljeno je ...

Pročitaj Više

news_image

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o digitalnoj imovini (u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu dana 17.12.2020. godine. Zakon počinje sa primenom u roku od šest mesec...

Pročitaj Više

news_image

Od početka svetske pandemije virusa Covid 19 i pojačanih mera fizičkog distanciranja, došlo je do povećane potrebe za nalaženjem načina zaključenja ugovora na daljinu koji je kompatibilan merama fizičke distance....

Pročitaj Više