EN

26-10-2020


ZAKLJUČENJE UGOVORA NA DALJINU – NUŽNOST U VREME COVIDA 19

Od početka svetske pandemije virusa Covid 19 i pojačanih mera fizičkog distanciranja, došlo je do povećane potrebe za nalaženjem načina zaključenja ugovora na daljinu koji je kompatibilan merama fizičke distance. Rad od kuće, zabrana okupljanja, ograničenja u transportu primorali su privredne subjekte da poslove obavljaju bez ličnog prisustva lica, što je otvorilo nedoumice u pogledu forme zaključenja ugovora koja se uobičajeno obavljala ličnim potpisivanjem dokumenta.

 

Način izražavanja volje prilikom zaključenja ugovora

Prema Zakonu o obligacionim odnosima ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Volja za zaključenje ugovora, kao odlučujući element za njegov nastanak, može se izjaviti na različite načine, koji uključuju tradicionalni pisani i svojeručno potpisani ugovor, ali i izražavanje volje rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može izvesti zaključak o njenom postojanju.

Navedeno praktično znači da većina ugovora može biti zaključena usmenim dogovorom, razmenom e-mail-ova, telefonskim razgovorima i na mnogobrojne načine koji omogućavaju održavanje fizičke distance, pod uslovom da je izjava volje učinjena slobodno i ozbiljno.

Ugovori koji su vezani za pružanje usluga u vezi sa informacionim tehnologijama se inače uobičajeno zaključuju elektronskim putem, upisivanjem određenih simbola u predviđena polja, popunjavanjem ili štikliranjem upitnika i sl. ili pak u formi elektronskog ugovora u skladu sa odredbama Zakona o elektronskoj trgovini.

Zakon ne pravi razliku u pogledu pravne snage ovako zaključenih ugovora ukoliko ne postoji sumnja u ugovornu volju.

Međutim, u privredi je uobičajeno i preporučljivo da se svi ugovori zaključe sa pisanim tragom u formalnom obliku, kako bi odredbe ugovora bile nesumnjive i što manje podložne pogrešnim tumačenjima. Privredni subjekti i dalje najveće poverenje imaju u pisani i svojeručno potpisani ugovor.

U situaciji kada je za zaključenje ugovora potrebno sastaviti pisanu ispravu, a ugovorne strane nisu u mogućnosti ili ne žele da se fizički susretnu postoje različiti načini da pisani ugovor ipak bude zaključen.

 

Razmena isprava

Ugovor će se smatrati zaključenim kad isprava bude potpisana od strane svih lica koja se tom ispravom obavezuju. Prilikom razmene isprava, dovoljno je da obe strane potpišu jednu ili da svaka strana potpiše primerak isprave koji je namenjen drugoj strani. Najbolje je da se razmena obavi tako da obe strane dođu do originalnog dokumenta sa originalnim svojeručnim potpisom, ali se ista može učiniti i putem razmene skeniranih dokumenata e-mail-om ili na drugi način.

U nekim zemljama postoje posebni uslovi za zaključenje ugovora na daljinu i potpisivanje ugovora bez prisustva druge ugovorne strane, koji su uglavnom vezani za obezbeđivanje dokaza da je isprava zaista svojeručno potpisana (npr. zahteva se prisustvo svedoka potpisu). Naši zakoni se uopšte ne bave posebno ovakvim načinom zaključenja ugovora, ali se svakako preporučuje da se prikupi što više dokaza da je ugovor zaključen tj. zaista svojeručno potpisan na daljinu. U ovom cilju ugovor može biti potpisan pred svedocima uživo ili putem video konferencije, mogu se razmeniti mail-ovi koji potvrđuju da je konkretna osoba potpisala dokument i time zaključila ugovor na daljinu i sl.

Ugovori za čije je zaključenje neophodna overa potpisa, javnobeležnički zapis ili solemnizacija isprave nažalost ne mogu se zaključivati na navedene načine.

 

Elektronski potpis i elektronski pečat

Ono što daje dodatnu sigurnost prilikom zaključenja ugovora na daljinu jeste potpisivanje ugovora elektronskim potpisom i elektronskim pečatom u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Ovakav način zaključenja ugovora je u rapidnom porastu u skladu sa razvojem informacionih tehnologija.

Međutim, ni na ovaj način se ne mogu zaključivati ugovori i drugi pravni poslovi za koje je posebnim zakonom predviđeno da se sačinjavaju u formi overe potpisa, javno potvrđene (solemnizovane) isprave ili u formi javnobeležničkog zapisa, što se može smatrati nedostatkom kako u regulativi, tako i u tehničkim rešenjima struke koja očigledno još uvek nije u potpunosti spremna da otvori vrata mogućnostima koje su sposobne da ponude informacione tehnologije.

Kada su u pitanju ugovori za čije zaključenje je propisana posebna pisana forma (kao na primer ugovor o radu) oni mogu da se zaključuju na daljinu u elektronskoj formi, uz nužno potpisivanje istog korišćenjem sertifikata, odnosno elektronskog potpisa u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Među prvima, ugovore o radu su elektronski potpisali mladi doktoranti za poslove na naučnim projektima pri Ministarstvu prosvete i nauke.

https://www.rts.rs/page/stories

U našoj pravnoj regulativi postoji razlika između elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog potpisa. Dok se elektronskim potpisom potvrđuje identitet potpisnika elektronskog dokumenta, kvalifikovani elektronski potpis, kreiran kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog potpisa, ne samo da potvrđuje, već i garantuje identitet potpisnika, te ima isto pravno dejstvo kao i svojeručni potpis.

Sve većoj ekspanziji upotrebe elektronskog potpisa i elektronskog pečata doprinosi i činjenica  da se istim ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zbog toga što su u elektronskom obliku ili što ne ispunjavaju uslove za kvalifikovani elektronski potpis. Ni samom elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku.

Za kvalifikovani elektronski pečat važi pravna pretpostavka očuvanosti integriteta i tačnosti porekla podataka za koje je vezan.

Kako je upotreba elektronskog potpisa i pečata u porastu, očekuje se proširenje njegove primene u zaključenju mnogobrojnih ugovora kao što su ugovori o građenju, ugovori o kupovini nepokretnosti, ugovori o doživotnom izdržavanju  itd.

 

Tendencije poslovanja na daljinu

Čini se da će pandemija COVID-19 sa svim merama koje podrazumevaju fizičku udaljenost, doprineti ubrzanom razvoju elektronskog poslovanja uopšte. Informacione tehnologije su dale rešenja za različite vrste transakcija “iz fotelje”, a sada daju rešenja i za pravni promet. Sa razvojem pametnih ugovora (Smart Contracts) koji prate izvršenje ugovornih obaveza ugovorno pravo je dobilo potpuno novu dimenziju. Sa druge strane i ostali segmenti privrede imaju tendenciju prelaska na elektronsku platformu. Nakon revolucije koju su napravile kriptovalute, pre nekoliko dana Evropska centralna banka je najavila planove za uvođenje nove valute – digitalni evro, što bi predstavljalo definitivni ulazak u novu monetarnu eru.

Regulativa Srbije se trudi da prati prelazak transakcija na elektronske platforme, u korak sa čime se očekuje i donošenje Zakona o digitalnoj imovini ali svakako postoji još mnogo praznina koje treba da reguliše kako regulativa, tako i zauzimanje stavova nadležnih institucija u nizu praktičnih pitanja, a kako bi se prvenstveno obezbedilo poverenje subjekata u ovakav način poslovanja. Nažalost čini se da struka ne stiže da isprati i prihvati sva dostupna IT rešenja jednakom brzinom njihovog razvoja, te se trenutno, prema nekim istraživanjima, u pravnom prometu koristi tek oko 5% mogućnosti poslovanja korišćenjem informacionih tehnologija.

Svakako se očekuje da će u vrlo bliskoj budućnosti svojeručno potpisivanje ugovora i obavezno fizičko prisustvo sprovođenju transakcija biti izuzetak. Navedeno će definitivno ubrzati situacija sa pandemijom COVID 19, te je možda trenutak da optimistično pogledamo u tom smeru i prepoznamo da koliko god da su teške okolnosti, biznis će uvek naći način da zadovolji svoju osnovnu premisu – profit, ako ne direktno materijalno, onda sa alternativom dobiti vremena, uštede troškova, otvaranja novih mogućnosti poslovanja i sl, a što će kao krajnji rezultat opet imati olakšan način poslovanja i prometa kapitala.

 

Za sve druge informacije i dodatna pitanja, molimo vas da nas kontaktirate.

 


news_image

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o digitalnoj imovini (u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu dana 17.12.2020. godine. Zakon počinje sa primenom u roku od šest mesec...

Pročitaj Više

news_image

Od početka svetske pandemije virusa Covid 19 i pojačanih mera fizičkog distanciranja, došlo je do povećane potrebe za nalaženjem načina zaključenja ugovora na daljinu koji je kompatibilan merama fizičke distance....

Pročitaj Više

news_image

01-10-2020

Sa velikim zadovoljstvom objavljujemo da je renomirani međunarodni pravni direktorijum IFLR 1000, svrstao Vujinović & Đokić kancelariju među vodeće advokatske kancelarije u Srbiji u oblasti finansijskog i korporativno...

Pročitaj Više