EN

08-06-2021


ZAŠTITA POSLOVNE TAJNE

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o zaštiti poslovne tajne (u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 06. juna 2021. godine, a stupanjem na snagu ovog Zakona prestao je da važi stari Zakon o zaštiti poslovne tajne iz 2011. godine.

Poslovna tajna i dalje predstavlja institut koji balansira između klasičnih instituta intelektualne svojine, know how koncepta i informacija povezanih sa biznis strategijama. Novi Zakon, koji kao primarni cilj ima usklađivanje sa relevantim propisima Evropske Unije, pravi jasnije razgraničenje od srodnih i sličnih instituta, te sa jedne strane pruža zaštitu komercijalno vrednim informacijama, a sa druge strane dopunjuje zaštitu tamo gde informacije ne mogu biti zaštićene drugim institutima.

POJAM POSLOVNE TAJNE

Novi Zakon je napustio koncept vezivanja poslovne tajne i njenog nezakonitog otkrivanja i korišćenja za pojam nelojalne konkurencije, kako je to činio ranije važeći zakon.

Bitno je imati u vidu da Zakon o trgovini i dalje pod nelojalnom konkurencijom smatra sticanje, korišćenje i odavanje poslovne tajne imaoca, koje je učinjeno “radi otežavanja njegovog položaja na tržištu”, te povreda poslovne tajne i dalje može predstavljati radnju nelojalne konkurencije, ali samo u slučaju činjenja u navedenom cilju.

Prema Zakonu poslovnom tajnom se smatraju informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:

predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,

imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,

lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost.

Zakonodavac je stavio veći akcenat na odgovornost imaoca poslovne tajne koji je dužan da preduzme razumne mere za njeno očuvanje, te se članom 2 stavom 2 Zakona propisuje šta se naročito smatra razumnim merama, a čime se subjektima stavlja do znanja koji se stepen zaštite poslove tajne očekuje u okolnostima u kojima smatraju da je konkretne vrednosti potrebno da uživaju zaštitu poslovne tajne.

ZAKONITO I NEZAKONITO PRIBAVLJANJE, KORIŠĆENJE I ODAVANJE

Propisana su 4 slučaja u kojima se pribavljanje (ali ne i otkrivanje i korišćenje) poslovne tajne smatra zakonitim.

Tako se zakonitim smatra sopstveno dolaženje do poslovne tajne nezavisnim otkrićem ili stvaranjem, proces “obrnutog inženjeringa”, pribavljanje poslovne tajne od strane zaposlenih i njhovih predstavnika u procesu ostvarivanja prava na informisanje i konsultovanje, kao i pribavljanje drugom radnjom koja je u konkretnom slučaju u skladu sa dobrim poslovnim običajem (što je bilo rešenje i starog zakona).

Iako bi navedeni načini pribavljanja poslovne tajne bili zakoniti, treba voditi računa o tome da Zakon dodatno definiše da korišćenje i otkrivanje, pa i samo pribavljanje smatra se zakonitim u meri u kojoj je zahtevano ili dopušteno posebnim propisima, što ukazuje da u svakom trenutku bez obzira na propisane načine dopuštenog pribavljanja poslovne tajne treba voditi računa o posebnim zakonima, a posebno o daljoj upotrebi (korišćenju i otkrivanju) zakonito pribavljene poslovne tajne.

Sa druge strane pravi se razlika između nezakonitog pribavljanja poslovne tajne i njenog nezakonitog korišćenja i otkrivanja.

Tako se nezakonitim pribavljanjem smatra svaka tajna dobijena:

- neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu, ili se poslovna tajna iz njih može izvesti, ili 

- drugim postupanjem za koje se, u datim okolnostima, smatra da je u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.

Korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim ukoliko je nezakonito pribavljeno ili nastalo kao posledica kršenja sporazuma o poveljivosti, ugovora ili druge obaveze vezane za korišćenje i otkrivanje poslovne tajne.

Nezakonitim se smatra i pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne koja je pribavljena od drugog lica, ako je postojala svest o tome da je to drugo lice istu nezakonito koristilo ili otkrilo, kao i komercijalna upotreba robe (proizvodnja, nuđenje i stavljanje u promet kao i uvoz, izvoz i skladištenje u navedenim ciljevima) kojom je izvršena povreda poslovne tajne

Ono što se može smatrati nedostatkom postojećeg rešenja, a što će verovatno biti ostavljeno na sudskoj praksi jeste nedostatak jasnog definisanja šta se smatra otkrivanjem i korišćenjem poslovne tajne.

POSTUPAK

Čak ¾ Zakona je posvećeno sudskom postupku koji se može voditi zbog povrede poslovne tajne.

Zakon detaljno reguliše ko, protiv koga, u kojim rokovima može podnetu tužbu, šta se tužbom može tražiti, koje privremene mere se mogu doneti, o čemu sud treba da vodi računa prilikom odlučivanja, pribavljanje, radnje i postupak obezbeđenja dokaza, obavezu pružanja informacija, pa čak i izuzetke u postupku dostavljanja, dok je poseban akcenat stavljen na tajnost sudskog postupka.

U ovom smislu, može se desiti da smo dobili još jedan prenormirani lex specialis u odnosu na procesne zakone, koji će svakako biti izazov za sudove koji treba da ga primenjuju. Iako Zakon propisuje shodnu primenu drugih zakona u pitanjima koja nisu regulisana, nedoumice koje prate prenormirana procesna pitanja će se neminovno stvoriti, na primer – da li je u postupku povodom povrede poslovne tajne moguće odrediti i druge privremene mere ili samo one koje su propisane Zakonom, te ako je moguće koja se pravila na takav postupak primenjuju?

U dosadašnjoj praksi se pokazalo da posebni procesni postupci mogu imati smisla samo ako postoje specijalizovana ovlašćena lica u pravosuđu, prvenstveno sudije koji te zakone i primenjuju, kao i ukoliko postoji značajan broj takvih postupaka koji će stvoriti praksu u primeni i definisati efikasna rešenja. Obzirom na to da su postupci koji za predmet imaju povredu poslovne tajne do sada bili retki, ostaje da se vidi kako će se u praksi pokazati primena propisanih procesnih pravila.

Proširena kaznena odgovornost

Zakon uvodi novinu da pored privrednog društva sankcijama za nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne, mogu biti pogođeni kako privredno društvo i zastupnik za privredni prestup, tako i preduzetnik i fizičko lice.

Kazna za privredni prestup za pravno lice iznosi od 100.000 do 3.000.000 dinara, dok će se odgovorno lice u pravnom licu kazniti u novčanom iznosu od 50.000 do 200.000 dinara.

Kazna za prekršaj preduzetnika iznosu od 50.000 do 500.000 dinara, dok će se fizičko lice kazniti u novčanom iznosu od 20.000 do 150.000 dinara, a što predstavlja novinu u odnosu na stari zakon.

ZAKLJUČAK

Zaštita poslovne tajne u široj primeni, na žalost još uvek predstavlja nedovoljno korišćeno pravno sredstvo, naročito zbog nedostatka korporativne prakse imalaca poslovne tajne, ali i teškoće u dokazivanju.

Uspon nekih industrija i sve značajniji razvoj tehnologije zahteva jake institute zaštite komercijalno vrednih informacija.

Novi Zakon uliva nadu da će zaštita poslovne tajne dobiti na značaju i da će se naći svoje mesto u korporativnoj kulturi Srbije.

Kojom brzinom i u kom smeru će se ova zaštita dalje razvijati definisaće smer razvoja poslovne zajednice i efikasnost pravosuđa.


news_image

30-07-2021

Sa velikim zadovoljstvom objavljujemo da je kancelarija Vujinović & Đokić I ove godine prepoznata od strane IFLR 1000 kao jedna od vodećih kancelarija u oblasti finansijskog i korporativnog prava. IFLR 1000 je v...

Pročitaj Više

news_image

25-06-2021

Advokatska kancelarija Vujinovic & Đokić, savetovala je kao lokalna podrška, špansku kompaniju Glovo, jednu od vodećih evropskih kompanija za dostavu, u postupku preuzimanja kompanije Plotun, čime je Glovo...

Pročitaj Više

news_image

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o zaštiti poslovne tajne (u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 06. juna 2021. godine, a stupanjem na snagu ovog Zakona prestao je da važi star...

Pročitaj Više